VAKO JE TO TUTE BILO
Palo sunce iza Bijakove, cvrčci pivadu zadnju lantaniju a pod kostejon dvi stine ledenice čekadu Jurku da baci oko priko planine, znala je ona koji oblak nosi kapi kiše a koji će ožeć po kostima...Ošla je najprije spratit živinu utor.
Odjedanput poče vikat: - Odnjo mi te lipi đava, amo dolazi, platit ćeš ti meni, viče jadna iza sveg glasa, ma cilo je selo čuje.
Kenjac Sokol, tako su ga zvali od milja, nije volijo Jurku, biža je od nje ki Đava od tamjana. Ma spratila bi ona njega ali neće Sokol u pojatu, nije on ni lud, ko more po ovoj paklenoj žegi ukući stat.
Čula Mare galamu pa se popela do guvna: -A šta je beno, šta ti je kenjac kriv, šta si se narajcala, puščaj živinu da uživa, onoga mi Boga tebi je ova žega spržila možđane. Nego, aj dođi amo pod kosteju,ispekla san uščipaka, ma nisi vake jila, reče njoj Mare, nako ispomukla.
Jurka je pogleda i kaže: eto me, aj ti sadi, iđen onoj nesriči dat večeru, odnit će ga đava s bukaron u konobu pa će jopeta prilivat, a on kad pojide iđe leć pa će manje popit.
Sila Mare i čeka, ka u nika doba eto ti Jurke, na njoj vuštan o mosuline i nika škura bluza, tare ruke o traveršu, odveza šudar o latenice pa sunjizin otra sebe po obrazin, jopet ga meče na glavu i veže ispod pletenica. Lipa je žena bila u mladosti, na vratu joj brčolet i rečine bokolice ki da su nove, čuva ji Jurka jerbo su joj uspomena namater.
Sida do Mare i reče: Ženo moja sva san ti se uspotila dok san namirila beštiju i onoga moga benu, znaš šta mi reče, : a šta je, kud ti se žuri, zakasnit češ namisu, a ja mu kažen: eto sidit ću tute i ute gledat.
Gleda je Mare, a đava njoj mira neda, bocne Jurku ki da neće.
- : dobro ti je čovik i reka, nego i jon se jedva čeka đavla rišit iskuće, ima svoj mir.
Pogleda je Jurka ispo obrva a oči joj se cakle, ma grijota je reč, ima lipe oči nika modra boja,a obrazi rumeni ki u mlade divojke. Izvadi iz traverše nekoliko oraja i metne ji na kamen.
Mare je gleda i reče:šta ti je beno oli nečeš probat moje uščipke, a Jurka njoj: eto ji tebi, dovde se čuje užegla mast, nebi ti ji ni pas ijo, podmota glavu pa se usebi nasmije da je Mare nevidi. Pomisli u sebi, ma bockala si ti mene cilo popodne, eto ti sad.
Dade ona Mari oraje i uze uščipak i reče: ajde ne rajcaj se, mogli su ti iboji bit.
Mare onako zdušno upita Jurku:-Ma kad si vabila Sokola pade mi ništa na pamet a tiš se sad sitit.
Berekin je bijo tvoj Zenzo, znaju tojo svi, ma isto je dobar onako u duši, da bi ti iz usta.
Sićan se ja kad bi iša u selo na silo, ma uvik je vodijo Sokola, zna se kenajc vratit kući i Zenzu dovest na leđin.
Jedanput, ma to ti nikad nisan rekla, sidin ti ja ispod murve, ma bilo je oko deset u noći, iđe odozdal Sokol ma vele se bidan uspuva. Na njemu Zenzo mlatara nogan ki klepetalo. Kad je doša do Prcina guvna stade. Ja se malo nagela iza zida, ma baš da vidin šta je sad naumijo. Ženo moja Zenzo se nauzgorijo, jednon nogon stade na kenjca a drugon na zidić od guvna, izvadi ono nesriće i piša, ma drža ga je obedvin rukan. Stade se smijat ki da je pobenavijo i sam sebi u bradu reče: I'sati, zamisli da neko naiđe i kaže ¨tprde¨, kad je to izgovorijo kenjac ode, a Zenzo dolika ispod zidića pade ki gudin. Ja se jadna pripala, doletila san do njega, a on trpa ono nesriće ugače i viče: Šta je, šta gledaš,sve je to moje! A ja ti jadna ki oparena biž kliko su me noge nosile. Nego sad ja znan što je on tebi bijo nako dobar, a svi đavli u njemun spavaju. Ti lipa i šesna dotarica i udade se zanjegar.
Gleda Jurka Maru ki u čudo i reče: a šta je beno, kad si ga vidila šta mu ga nisi spratila ti ugače, a.
Meni je moj Zenzo dobar uvik bijo, ima on svoji buva ma ima ji tvoj malo više. Sičaš li se Mare kad pokonjeg Ivana, Marka i Ante, ma su zajedno su tvojin gonjali ženskurine priko devet sela.
Nu Mare, kad je tvoj umro, onu noć čuvali ga nji trojica, doša Ivan u moga Zenze po demejanu vina, a nisan ti to nigda rekla.
Nigdi iza ponoći, vina nestalo a oni od jada zapivaše gange, doletija moj Zenzo vidiš šta jin je, ma di će pivat uz mrca. Kad su ugledali moga umukoše, Ivan reče: nu Zenzo, dođi da ga nauzgorimo, vali jedan glas, neka on i muči ne udi, samo da je tu. Tvoj ej bijo svetac je li? E pa sad si em povukla za jezik.
A sičaš li se Mare moja kad je tvoj ono vodijo kravu pod junca?......ha,ha,ha…krava se vratila sama kući, a tvoga bika nigdi, dovela ga zora kući…biće jadan nigdi lega da ubije oko! Nasta muk, Jurka nije digla glavu da pogleda Maru jerbo je znala da će pobisnit.
-Ajde Mare šta si zanimila, selo svašta priča,a i buve se đvalija beštija.
Odjedanput poče vikat: - Odnjo mi te lipi đava, amo dolazi, platit ćeš ti meni, viče jadna iza sveg glasa, ma cilo je selo čuje.
Kenjac Sokol, tako su ga zvali od milja, nije volijo Jurku, biža je od nje ki Đava od tamjana. Ma spratila bi ona njega ali neće Sokol u pojatu, nije on ni lud, ko more po ovoj paklenoj žegi ukući stat.
Čula Mare galamu pa se popela do guvna: -A šta je beno, šta ti je kenjac kriv, šta si se narajcala, puščaj živinu da uživa, onoga mi Boga tebi je ova žega spržila možđane. Nego, aj dođi amo pod kosteju,ispekla san uščipaka, ma nisi vake jila, reče njoj Mare, nako ispomukla.
Jurka je pogleda i kaže: eto me, aj ti sadi, iđen onoj nesriči dat večeru, odnit će ga đava s bukaron u konobu pa će jopeta prilivat, a on kad pojide iđe leć pa će manje popit.
Sila Mare i čeka, ka u nika doba eto ti Jurke, na njoj vuštan o mosuline i nika škura bluza, tare ruke o traveršu, odveza šudar o latenice pa sunjizin otra sebe po obrazin, jopet ga meče na glavu i veže ispod pletenica. Lipa je žena bila u mladosti, na vratu joj brčolet i rečine bokolice ki da su nove, čuva ji Jurka jerbo su joj uspomena namater.
Sida do Mare i reče: Ženo moja sva san ti se uspotila dok san namirila beštiju i onoga moga benu, znaš šta mi reče, : a šta je, kud ti se žuri, zakasnit češ namisu, a ja mu kažen: eto sidit ću tute i ute gledat.
Gleda je Mare, a đava njoj mira neda, bocne Jurku ki da neće.
- : dobro ti je čovik i reka, nego i jon se jedva čeka đavla rišit iskuće, ima svoj mir.
Pogleda je Jurka ispo obrva a oči joj se cakle, ma grijota je reč, ima lipe oči nika modra boja,a obrazi rumeni ki u mlade divojke. Izvadi iz traverše nekoliko oraja i metne ji na kamen.
Mare je gleda i reče:šta ti je beno oli nečeš probat moje uščipke, a Jurka njoj: eto ji tebi, dovde se čuje užegla mast, nebi ti ji ni pas ijo, podmota glavu pa se usebi nasmije da je Mare nevidi. Pomisli u sebi, ma bockala si ti mene cilo popodne, eto ti sad.
Dade ona Mari oraje i uze uščipak i reče: ajde ne rajcaj se, mogli su ti iboji bit.
Mare onako zdušno upita Jurku:-Ma kad si vabila Sokola pade mi ništa na pamet a tiš se sad sitit.
Berekin je bijo tvoj Zenzo, znaju tojo svi, ma isto je dobar onako u duši, da bi ti iz usta.
Sićan se ja kad bi iša u selo na silo, ma uvik je vodijo Sokola, zna se kenajc vratit kući i Zenzu dovest na leđin.
Jedanput, ma to ti nikad nisan rekla, sidin ti ja ispod murve, ma bilo je oko deset u noći, iđe odozdal Sokol ma vele se bidan uspuva. Na njemu Zenzo mlatara nogan ki klepetalo. Kad je doša do Prcina guvna stade. Ja se malo nagela iza zida, ma baš da vidin šta je sad naumijo. Ženo moja Zenzo se nauzgorijo, jednon nogon stade na kenjca a drugon na zidić od guvna, izvadi ono nesriće i piša, ma drža ga je obedvin rukan. Stade se smijat ki da je pobenavijo i sam sebi u bradu reče: I'sati, zamisli da neko naiđe i kaže ¨tprde¨, kad je to izgovorijo kenjac ode, a Zenzo dolika ispod zidića pade ki gudin. Ja se jadna pripala, doletila san do njega, a on trpa ono nesriće ugače i viče: Šta je, šta gledaš,sve je to moje! A ja ti jadna ki oparena biž kliko su me noge nosile. Nego sad ja znan što je on tebi bijo nako dobar, a svi đavli u njemun spavaju. Ti lipa i šesna dotarica i udade se zanjegar.
Gleda Jurka Maru ki u čudo i reče: a šta je beno, kad si ga vidila šta mu ga nisi spratila ti ugače, a.
Meni je moj Zenzo dobar uvik bijo, ima on svoji buva ma ima ji tvoj malo više. Sičaš li se Mare kad pokonjeg Ivana, Marka i Ante, ma su zajedno su tvojin gonjali ženskurine priko devet sela.
Nu Mare, kad je tvoj umro, onu noć čuvali ga nji trojica, doša Ivan u moga Zenze po demejanu vina, a nisan ti to nigda rekla.
Nigdi iza ponoći, vina nestalo a oni od jada zapivaše gange, doletija moj Zenzo vidiš šta jin je, ma di će pivat uz mrca. Kad su ugledali moga umukoše, Ivan reče: nu Zenzo, dođi da ga nauzgorimo, vali jedan glas, neka on i muči ne udi, samo da je tu. Tvoj ej bijo svetac je li? E pa sad si em povukla za jezik.
A sičaš li se Mare moja kad je tvoj ono vodijo kravu pod junca?......ha,ha,ha…krava se vratila sama kući, a tvoga bika nigdi, dovela ga zora kući…biće jadan nigdi lega da ubije oko! Nasta muk, Jurka nije digla glavu da pogleda Maru jerbo je znala da će pobisnit.
-Ajde Mare šta si zanimila, selo svašta priča,a i buve se đvalija beštija.
Usprkoljila se Mare, tila bi skrenit temu, trja guicon o stinu i reče Jurki: ma sriću jin đava odnjo ščiju li ščipnju, vidi ženo navalili su name.
Podiže vušran lipon do kolina i mlatara li mlatara, Jurka uze granu, opali po stini i reče: Eno ga Mare, izletijo je jedan, pune mu oči suza ma ima i periku na glavi!
Skoči Mare i viče: Ma ko beno jedna!
Jurka će, obad Mare, obad, vidila san dvojicu, jedan je ščipa a drugi ti kotulu diza.
Mare pobisni, diže se i ode.
Jurka će:- Mare nu vrati se ajmo sad zaozbiljno pričat, nu evo san našla kartolinu šta je moj čača pisa kad san se udavala. Nu dođi pročitat ću ti.
Vrati se Mare a Jurka započme redon baš nako kako je čača pisa ma nije on bijo nikakvi pisnik, bijo je mudar čovik, brez ijednog razreda škole zna je čitat i pisat:
Podiže vušran lipon do kolina i mlatara li mlatara, Jurka uze granu, opali po stini i reče: Eno ga Mare, izletijo je jedan, pune mu oči suza ma ima i periku na glavi!
Skoči Mare i viče: Ma ko beno jedna!
Jurka će, obad Mare, obad, vidila san dvojicu, jedan je ščipa a drugi ti kotulu diza.
Mare pobisni, diže se i ode.
Jurka će:- Mare nu vrati se ajmo sad zaozbiljno pričat, nu evo san našla kartolinu šta je moj čača pisa kad san se udavala. Nu dođi pročitat ću ti.
Vrati se Mare a Jurka započme redon baš nako kako je čača pisa ma nije on bijo nikakvi pisnik, bijo je mudar čovik, brez ijednog razreda škole zna je čitat i pisat:
Lipa Anđe
u majke jedina
pa je prose
momci iz devet sela,
vridna cura
sebi je za dotu
sedan pari
buzavci isplela.
Mati je sprema
vaja reč pošteno,
kudiju vune
i malo vrteno,
dvi jačerme
i sedan zovnica,
neka se nađe
kad njoj dođu dica.
Mrki bijac, jedno uže
i sukanac bili
i zeru sapuna
da more podilit,
vunene đempere
i šareni mutap
i čudo sukneni čarapa
mater će njoj dat,
a vuštan od mosuline
i suknje kampane
sprema Anđi stara
za nike lipe dane,
traverse, plesirke,
bluze i kotule bile
ma brez toga cure
otić nebi smile,
očinaše i vrčolet
i rečine bokolice
ma dobit će Anđe
i šudar od lanetice
a mrke vriče
sa pekjama
stara će otkati sama,
spremila je svete slike
limene pijate
i drvene kašike,
dva ćupa velika
di se meso kuva
pa dasku za robu
i maštalo sa tri uva
dvi pajače
načinit će
stari meštar Iko
pa mečaju i stap
di će mest mliko.
Neće lipu Anđu
u nogu ubost drača
četri para opanaka
darovat će njoj ćaća
i siniju i stolac
stari će njoj dati
i drvene načve
di će kruv misiti,
neće žalit stari
ni meštra nagradit
jerbo triba curi
lip baul izradit,
kažu,
dobroj curi
ne smi valit ništa
kada ode zauvik
sa ćaćina ognjišta.
u majke jedina
pa je prose
momci iz devet sela,
vridna cura
sebi je za dotu
sedan pari
buzavci isplela.
Mati je sprema
vaja reč pošteno,
kudiju vune
i malo vrteno,
dvi jačerme
i sedan zovnica,
neka se nađe
kad njoj dođu dica.
Mrki bijac, jedno uže
i sukanac bili
i zeru sapuna
da more podilit,
vunene đempere
i šareni mutap
i čudo sukneni čarapa
mater će njoj dat,
a vuštan od mosuline
i suknje kampane
sprema Anđi stara
za nike lipe dane,
traverse, plesirke,
bluze i kotule bile
ma brez toga cure
otić nebi smile,
očinaše i vrčolet
i rečine bokolice
ma dobit će Anđe
i šudar od lanetice
a mrke vriče
sa pekjama
stara će otkati sama,
spremila je svete slike
limene pijate
i drvene kašike,
dva ćupa velika
di se meso kuva
pa dasku za robu
i maštalo sa tri uva
dvi pajače
načinit će
stari meštar Iko
pa mečaju i stap
di će mest mliko.
Neće lipu Anđu
u nogu ubost drača
četri para opanaka
darovat će njoj ćaća
i siniju i stolac
stari će njoj dati
i drvene načve
di će kruv misiti,
neće žalit stari
ni meštra nagradit
jerbo triba curi
lip baul izradit,
kažu,
dobroj curi
ne smi valit ništa
kada ode zauvik
sa ćaćina ognjišta.
Neka se zna i neka se panti i neka se nigda ne zaboravi reče Jurka i otra šudaron suze sa lica.
Prijevod:
(buzavci-ispletene mini čarape od runa, ovčje vune)
( kudija- duguljasti štap na kom se omotaje vuna)
(vrteno-Kratki u sredini zaobljen štap na kojem se predu i motaju niti vune )
( jačerma- poduži prsluk izrađen od sukna, nosile su ga samo žene)
( zovnica-zobnica,torba izrađena od runa u bojama sa naramenicom , ukrašena šiškicama izrađenim od runa u 4-pet boje)
( bijac-prekrivać deblji za krevet izrađen od ovčijeg runa
( sukanac-prekrivać za krevet izrađen od runa na pruge, crne i bijele boje
( mutap-podni kratki tapet izrađen šarenog od platna ili od runa
(suknene čarape, čarepe od pletenog sukna
(vuštan od musluline- duga suknja široka od tamnog tankog platna
( suknje kampane-duge suknje sa mnogo nabora, zvale su se i plesirke)
(kotule-duge bijele ptkošulje od lana ili tankog platna od kog su se šivali lancunia koje su žene vezom ukrašavale ili posebnom čipkom)
(očinaše-krunica)
(vrčolet-ženska ogrlica izrađena od posebnog kamena ili drveta i bilo ih je i od stakla)
(bokolice-naušnice zlatne,sa manjom večom kuglicom)
(šudar-ženska marama tamne boje sa cvjetnim detaljima na rubovima
koju se djevojke i žene nosile na glavi)
(mrke vriče-vreče od sukna prugaste, crnei bijele boje)
( ćup-zemljana posuda u kojoj se kuhalo na kominu)
(maštalo-drvena velika posuda u kojoj su žene robu prale)
(pajače-velike drvene žlice,neke su bile slićne veslu)
(mečaja-drveni štap sa okruglom šupljom tučkom)
( stap-drvena uska, duguljasta posudau koju se uljevalo mlijeko, udarcima mečajom stvaralo bi se na površini maslo)
(opani, izrađeni od kože,pleteneno vezanje, služili su za obuću)
(sinija-okrugli niski stol od drveta)
(stolac-mala stolica do drveta - sa tri noge)
( načve- duguljasta obla posuda od drveta za mijesit kruh)
( kudija- duguljasti štap na kom se omotaje vuna)
(vrteno-Kratki u sredini zaobljen štap na kojem se predu i motaju niti vune )
( jačerma- poduži prsluk izrađen od sukna, nosile su ga samo žene)
( zovnica-zobnica,torba izrađena od runa u bojama sa naramenicom , ukrašena šiškicama izrađenim od runa u 4-pet boje)
( bijac-prekrivać deblji za krevet izrađen od ovčijeg runa
( sukanac-prekrivać za krevet izrađen od runa na pruge, crne i bijele boje
( mutap-podni kratki tapet izrađen šarenog od platna ili od runa
(suknene čarape, čarepe od pletenog sukna
(vuštan od musluline- duga suknja široka od tamnog tankog platna
( suknje kampane-duge suknje sa mnogo nabora, zvale su se i plesirke)
(kotule-duge bijele ptkošulje od lana ili tankog platna od kog su se šivali lancunia koje su žene vezom ukrašavale ili posebnom čipkom)
(očinaše-krunica)
(vrčolet-ženska ogrlica izrađena od posebnog kamena ili drveta i bilo ih je i od stakla)
(bokolice-naušnice zlatne,sa manjom večom kuglicom)
(šudar-ženska marama tamne boje sa cvjetnim detaljima na rubovima
koju se djevojke i žene nosile na glavi)
(mrke vriče-vreče od sukna prugaste, crnei bijele boje)
( ćup-zemljana posuda u kojoj se kuhalo na kominu)
(maštalo-drvena velika posuda u kojoj su žene robu prale)
(pajače-velike drvene žlice,neke su bile slićne veslu)
(mečaja-drveni štap sa okruglom šupljom tučkom)
( stap-drvena uska, duguljasta posudau koju se uljevalo mlijeko, udarcima mečajom stvaralo bi se na površini maslo)
(opani, izrađeni od kože,pleteneno vezanje, služili su za obuću)
(sinija-okrugli niski stol od drveta)
(stolac-mala stolica do drveta - sa tri noge)
( načve- duguljasta obla posuda od drveta za mijesit kruh)
Autorica: Julija Stapić Katić,
Ljubav je slijepa
Ljubav! Postoji li veće čarolije,snage i moći u svijetu? Voljeti i voljen biti često ne idu zajedno, ali svi dođosmo na ovaj svijet iz ljubavi, za ljubav. Ljubav je ta koja i najveće zna učiniti malenima,ona nas zarobi i oslobađa, spaja i razdvaja. Ljubav ne gleda očima već srcem,zbog nje je krilati Amor na slikama slijep, to simbol je slijepe ljubavi, one istinske,ljudske,božanstvene. Opisati, sažeti ljubav u nekoliko rečenica pa i stranica naprosto je nemoguće. Ja kada bi opisivala ljubav, ne znam zašto imam osjećaj da pi pisala mjesecima, godinama, zapravo da nikada ne bih prestala pisati. Katkad se pitam, kako bi život bio bez ljubavi, postoje li uistinu ljudi koji nisu dodirnuli njene čari? Negdje sam pročitala što se upravo uklapa u moja razmišljanja o ljubavi, usudih se reči „ svi smo mi sa srcem rođeni, ne i sa dušom“ , ali kako je moguće ne voljeti? Često nas ljubav asocira na muškarca i ženu, ta ljubav je definirana kao uzajamna pa se primjenjuje na ostale vrste ljubavi. Na žalost nije uvijek baš tako jer današnje vrijeme mijenja boju ljubavi, okus i miris njen. To nije ljubav o kojoj ja želim pisati, prava istinska ljubav usrećuje, odnosi boli, ona se daje bezuvjetno. Spomenula bih Romea i Juliju, često spominjane kao primjer, zatim naše kaštelane Dobrilu i Miljenka, katkad se pitam postoji li još uvijek takva snaga ljubavi. Često sebe uhvatim u razmišljanju o istinskim vrijednostima ovozemaljske ljepote koju rijetki smrtnici upoznaju, nesebična, bezuvjetna, čista, plemenita ljubav. Ona je tu u meni, dotaknite je i Vi u sebi, oživimo je dok još je ima, ako nestane, što će nam ovaj svijet. Ljubav je kao i cvijet koji pruža miris i ljepotu ćak i onima koji ga kidaju, Ljubav podjednaku snagu nosi u djetinstvu,mladosti i starosti, jezik ljubavi svi razumijemo,bio njen okus gorak ili sladak. Bilo kako bilo ja imam prekratke ruke da zagrlim sve one koje volim,moje srce je puno, duša ispunjena. Položite ruke na grudi svog bića i čut ćete iz dubine srca toplinu ljubavi,dozvolite da nekog dodirne toplina ta.
Ljubav je slijepa
Ljubav! Postoji li veće čarolije,snage i moći u svijetu? Voljeti i voljen biti često ne idu zajedno, ali svi dođosmo na ovaj svijet iz ljubavi, za ljubav. Ljubav je ta koja i najveće zna učiniti malenima,ona nas zarobi i oslobađa, spaja i razdvaja. Ljubav ne gleda očima već srcem,zbog nje je krilati Amor na slikama slijep, to simbol je slijepe ljubavi, one istinske,ljudske,božanstvene. Opisati, sažeti ljubav u nekoliko rečenica pa i stranica naprosto je nemoguće. Ja kada bi opisivala ljubav, ne znam zašto imam osjećaj da pi pisala mjesecima, godinama, zapravo da nikada ne bih prestala pisati. Katkad se pitam, kako bi život bio bez ljubavi, postoje li uistinu ljudi koji nisu dodirnuli njene čari? Negdje sam pročitala što se upravo uklapa u moja razmišljanja o ljubavi, usudih se reči „ svi smo mi sa srcem rođeni, ne i sa dušom“ , ali kako je moguće ne voljeti? Često nas ljubav asocira na muškarca i ženu, ta ljubav je definirana kao uzajamna pa se primjenjuje na ostale vrste ljubavi. Na žalost nije uvijek baš tako jer današnje vrijeme mijenja boju ljubavi, okus i miris njen. To nije ljubav o kojoj ja želim pisati, prava istinska ljubav usrećuje, odnosi boli, ona se daje bezuvjetno. Spomenula bih Romea i Juliju, često spominjane kao primjer, zatim naše kaštelane Dobrilu i Miljenka, katkad se pitam postoji li još uvijek takva snaga ljubavi. Često sebe uhvatim u razmišljanju o istinskim vrijednostima ovozemaljske ljepote koju rijetki smrtnici upoznaju, nesebična, bezuvjetna, čista, plemenita ljubav. Ona je tu u meni, dotaknite je i Vi u sebi, oživimo je dok još je ima, ako nestane, što će nam ovaj svijet. Ljubav je kao i cvijet koji pruža miris i ljepotu ćak i onima koji ga kidaju, Ljubav podjednaku snagu nosi u djetinstvu,mladosti i starosti, jezik ljubavi svi razumijemo,bio njen okus gorak ili sladak. Bilo kako bilo ja imam prekratke ruke da zagrlim sve one koje volim,moje srce je puno, duša ispunjena. Položite ruke na grudi svog bića i čut ćete iz dubine srca toplinu ljubavi,dozvolite da nekog dodirne toplina ta.
Nema komentara:
Objavi komentar